U praksi se dešava veliki broj slučajeva u kojima psi lutalice napadnu prolaznike na javnim površinama i pričine im štetu, najčešće ugrizom, usled čega nastupaju štetne posledice koje se ogledaju kroz nematerijalnu štetu (strah, bol), ali i materijalnu (troškovi lečeja, poderana odeća, gubitak zarade zbog lečenja u težim slučajevimna i dr.). U slučaju ujeda psa lutalice oštećeno lice ima pravo na naknadu pretrpljene štete a za tu štetu odgovorna je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji dogodi ujed odnosno grad ili opština kada se radi o opštini koja ne ulazi u sastav gradova.
Jedinica lokalne samouprave (grad, opština) odgovara za ovu štetu zbog propuštanja da preduzme sve potrebne mere kako bi se sprečilo nastupanje ove štete, odnosno kako bi se zbrinuli i sklonili sa ulice psi lutalice.
Postupak naknade štete je dvojak, te se zahtev za naknadu štete može podneti samoj lokalnoj samoupravi, koja taj zahtev prosleđuje komisiji na rešavanje a radi postizanja poravnanja sa oštećenim. Praksa je pokazala da ovaj način naplate štete nije efikasan jer se na samo odlučivanje po zahetvu čeka i po više meseci kao i da su iznosi naknade koje jedinica lokalne samouprave podnudi oštećenom daleko ispod realno pretrpljene štete i iznosa koje oštećeni može da ostvari u praničnom postupku pred sudom.
Drugi način je naplata štete sudskim putem (možete kontaktirati bilo kog advokata), gde se u sudskom postupku obavezno izvodi dokaz veštačenja telesnih povreda i pretrpljenog straha, te sud na osnovu izvedenih dokaza donosi odluku o visini naknade nematerijalne štete. Visina nematerijalne štete prvenstveno zavisi od težine povreda i nalaza veštaka, dok je praksa sudova u Beogradu da, za lakše povrede, dosuđuju novčane iznose od 80 000 – 130 000 dinara, dok za teže povrede i znatno više iznose.
